Vrlo pokretljiv i krupan glodar, dužine od 35-45 centimetara sa repom, težinu dostižu od 300 pa do 600 grama. Može da skoči i do 1 metar. Obično ga srećemo u magacinima hrane, podrumima, štalama i svinjcima, kanalizacionoj mreži. Živi u proseku oko 3 godine.
Crni pacov ( Rattus rattus)
Vrlo lukav i inteligentan glodar. Često se sreće u neposrednoj okolini ljudi, retko se može sresti u prirodi. Dužina pacova je od 15,5 do 25 centimetara, dok je rep dugačak skoro kao njegovo celo telo. Težina tela crnog pacova iznosi oko 200 grama. Zbog neprestanog rasta sekutića kod glodara postoji stalna potreba za grickanje hrane ili okolnih predmeta.
Kućni ili domaći miš (Mus musculus)
Najrasprostanjenija vrsta glodara. Mnogo je manji od pacova, pa je njegova dužina od 7-10 centimetara, a težina oko 20 grama. Nanosi znatne materijalne štete, po procenama u Beogradu za godinu dana nanese štetu oko 7 miliona dolara.
Poljski miš (Apodemus agrarius)
Poljski miš ili prugasti miš veći je od kućnog miša, krzno mu je zlatnosmeđe boje, sa karakterističnom crnom uzdužnom prugom preko sredine leđa. Dostignu veličinu do 13 centimetara, dok je rep 8 centimetara. Često je prenosilac virusa mišje groznice.
Krpelji (Acarina)
Obuhvataju dve familije: tvrdi i meki krpalji. Vrste kod obe familije se međusobno razlikuju. Tvrdi krpelji imaju štit, izražen seksualni dimorfizam, ženka je veća od mužjaka, dok meki krpelji nemaju štit,a seksualni dimorfizam je slabo izražen. Tvrdi krpelji dostižu dužinu do 4-5 milimetara. Najpoznatija zaraza koju prenose je Lajmska bolest.
Komarci
Mnogobrojna grupa insekata dvokrilaca, opisano je oko 4000 vrsta i rasprostranjeni su u svim krajevima planete. Oplodnja se dešava u vazduhu, u rojeve mužjaka uleću ženke.
Ženke polažu jaja na površini vode i na vlažnom zemljištu. Iz jajeta se razvija larva koja se presvlači više puta i prolazi kroz četiri stadijuma do lutke. Razvojni ciklus od jajeta do odrasle jedinke traje 14 dana. Broj generacija u toku godine se kreće između 2 i 8. Ženke komarca žive duže od mužjaka. Mužjaci posle oplodnje uginu,a tokom života hrane se samo nektarom, dok ženke zbog polaganja jaja uzimaju obrok krvi. Ženke komarca žive od dve nedelje do nekoliko meseci, dok mužjaci žive nedelju dana.
Komarci su prenosioci: žute groznice, denge, malarije, groznice Zapadnog Nila, encefalitisa i mnogih filarijaza.
Stenice (Cimicidae)
Ektoparaziti ptica i sisara. U našem podneblju najvažnija je Cimex lectularius. Ima spljošteno telo svetlomrke boje dužine od 4 do 5,5 milimetara. Ova stenica je kosmopolit. Skriva se po šupljinama stanova, iza slika, u nameštaju… Žrtve uglavnom napadaju tokom noći. Mesta uboda se obično manifestuju kao koprivnjača ili edem. Mogu dugo da žive bez hrane, u povoljnim uslovima žive do 14 meseci.
Muve
Leteći insekti sa dobro razvijenim krilima. Vrste muva koje sišu krv učestvuju u prenošenju infektivnih agenasa, a vrste koje ne sišu krv prenose patogene organizme preko ekstremiteta, usnog aparata i crevnog trakta. Najzastupljenija je domaća muva (Musca domestica). Ženka polaže od 129 do 900 jaja u vlažan supstrat. Larva ne može da se razvije na temperaturi ispod 12O C i iznad 42OC. Odrasla jedinka je sive boje od 5 do 7,5 milimetara. Celo telo je prekriveno dlačicama na kojima se prenose patogeni organizmi.
Smeđa bubašvaba (Blattella germanica)
Odrasla jedinka smeđe bubašvabe ima svetlosmeđu boju tela. Dužina tela je od 1 do 1,5 centimetar. Ženke polažu jaja u ooteke, a broj jaja između 17 i 56. Broj potomaka od jedne ženke kreće se oko 20 000. Smeđa bubašvaba je najrasprostranjenija kod nas, voli topla i vlažna mesta. Najčešće infestira: kuhinje, bolnice, pekare, stanove i restorane.
Crna bubašvaba ( Blatta orientalis)
Telo crne bubašvabe je tamnobraon boje, spljošteno i ovalno. Odrasla jedinka mužjaka je između 2 i 2,5 centimetra, a ženke od 1,8 do 3 centimetra. Broj jaja položenih u ooteci je 16. Reproduktivna moć je slabija u odnosu na smeđu bubašvabu. Bolje podnosi niske temperture.
Žuti mravi (Monomorium pharaonis)
Žuti ili kako ih još nazivaju faraonski mravi su tropskog porekla. Za razvoj im najviše pogoduju stanovi sa centralnim grejanjem, odnosno sredina u kojoj nema velike oscilacije toplote i vlage. Prave gnezda ispod poda, u zidovima, kuhinjskim aparatima, visećim elementima kuhinje.
Žuti mravi su sitni insekti od 1,5 do 4,0 milimetra. Boja tela varira od žute do crvene. Ženka dnevno položi od 10 do 12 jaja. U populacijama odraslih jedinki uvek ima više ženki.
Ne predstavljaju važne štetočine, ali je njihovo prisustvo nepoželjno u stanovima, bolnicama i restoranima. Mogu da dođu u kontakt sa prljavim vešom, fecesom i drugim infektivnim agensima. Zbog toga se smatraju transmiterima Salmonelle, Streptococcusa i Clostridiuma.
Štetočine
Sivi pacov (Rattus norvegicus)
Vrlo pokretljiv i krupan glodar, dužine od 35-45 centimetara sa repom, težinu dostižu od 300 pa do 600 grama. Može da skoči i do 1 metar. Obično ga srećemo u magacinima hrane, podrumima, štalama i svinjcima, kanalizacionoj mreži. Živi u proseku oko 3 godine.
Crni pacov ( Rattus rattus)
Vrlo lukav i inteligentan glodar. Često se sreće u neposrednoj okolini ljudi, retko se može sresti u prirodi. Dužina pacova je od 15,5 do 25 centimetara, dok je rep dugačak skoro kao njegovo celo telo. Težina tela crnog pacova iznosi oko 200 grama. Zbog neprestanog rasta sekutića kod glodara postoji stalna potreba za grickanje hrane ili okolnih predmeta.
Kućni ili domaći miš (Mus musculus)
Najrasprostanjenija vrsta glodara. Mnogo je manji od pacova, pa je njegova dužina od 7-10 centimetara, a težina oko 20 grama. Nanosi znatne materijalne štete, po procenama u Beogradu za godinu dana nanese štetu oko 7 miliona dolara.
Poljski miš (Apodemus agrarius)
Poljski miš ili prugasti miš veći je od kućnog miša, krzno mu je zlatnosmeđe boje, sa karakterističnom crnom uzdužnom prugom preko sredine leđa. Dostignu veličinu do 13 centimetara, dok je rep 8 centimetara. Često je prenosilac virusa mišje groznice.
Krpelji (Acarina)
Obuhvataju dve familije: tvrdi i meki krpalji. Vrste kod obe familije se međusobno razlikuju. Tvrdi krpelji imaju štit, izražen seksualni dimorfizam, ženka je veća od mužjaka, dok meki krpelji nemaju štit,a seksualni dimorfizam je slabo izražen. Tvrdi krpelji dostižu dužinu do 4-5 milimetara. Najpoznatija zaraza koju prenose je Lajmska bolest.
Komarci
Mnogobrojna grupa insekata dvokrilaca, opisano je oko 4000 vrsta i rasprostranjeni su u svim krajevima planete. Oplodnja se dešava u vazduhu, u rojeve mužjaka uleću ženke.
Ženke polažu jaja na površini vode i na vlažnom zemljištu. Iz jajeta se razvija larva koja se presvlači više puta i prolazi kroz četiri stadijuma do lutke. Razvojni ciklus od jajeta do odrasle jedinke traje 14 dana. Broj generacija u toku godine se kreće između 2 i 8. Ženke komarca žive duže od mužjaka. Mužjaci posle oplodnje uginu,a tokom života hrane se samo nektarom, dok ženke zbog polaganja jaja uzimaju obrok krvi. Ženke komarca žive od dve nedelje do nekoliko meseci, dok mužjaci žive nedelju dana.
Komarci su prenosioci: žute groznice, denge, malarije, groznice Zapadnog Nila, encefalitisa i mnogih filarijaza.
Stenice (Cimicidae)
Ektoparaziti ptica i sisara. U našem podneblju najvažnija je Cimex lectularius. Ima spljošteno telo svetlomrke boje dužine od 4 do 5,5 milimetara. Ova stenica je kosmopolit. Skriva se po šupljinama stanova, iza slika, u nameštaju… Žrtve uglavnom napadaju tokom noći. Mesta uboda se obično manifestuju kao koprivnjača ili edem. Mogu dugo da žive bez hrane, u povoljnim uslovima žive do 14 meseci.
Muve
Leteći insekti sa dobro razvijenim krilima. Vrste muva koje sišu krv učestvuju u prenošenju infektivnih agenasa, a vrste koje ne sišu krv prenose patogene organizme preko ekstremiteta, usnog aparata i crevnog trakta. Najzastupljenija je domaća muva (Musca domestica). Ženka polaže od 129 do 900 jaja u vlažan supstrat. Larva ne može da se razvije na temperaturi ispod 12O C i iznad 42OC. Odrasla jedinka je sive boje od 5 do 7,5 milimetara. Celo telo je prekriveno dlačicama na kojima se prenose patogeni organizmi.
Smeđa bubašvaba (Blattella germanica)
Odrasla jedinka smeđe bubašvabe ima svetlosmeđu boju tela. Dužina tela je od 1 do 1,5 centimetar. Ženke polažu jaja u ooteke, a broj jaja između 17 i 56. Broj potomaka od jedne ženke kreće se oko 20 000. Smeđa bubašvaba je najrasprostranjenija kod nas, voli topla i vlažna mesta. Najčešće infestira: kuhinje, bolnice, pekare, stanove i restorane.
Crna bubašvaba ( Blatta orientalis)
Telo crne bubašvabe je tamnobraon boje, spljošteno i ovalno. Odrasla jedinka mužjaka je između 2 i 2,5 centimetra, a ženke od 1,8 do 3 centimetra. Broj jaja položenih u ooteci je 16. Reproduktivna moć je slabija u odnosu na smeđu bubašvabu. Bolje podnosi niske temperture.
Žuti mravi (Monomorium pharaonis)
Žuti ili kako ih još nazivaju faraonski mravi su tropskog porekla. Za razvoj im najviše pogoduju stanovi sa centralnim grejanjem, odnosno sredina u kojoj nema velike oscilacije toplote i vlage. Prave gnezda ispod poda, u zidovima, kuhinjskim aparatima, visećim elementima kuhinje.
Žuti mravi su sitni insekti od 1,5 do 4,0 milimetra. Boja tela varira od žute do crvene. Ženka dnevno položi od 10 do 12 jaja. U populacijama odraslih jedinki uvek ima više ženki.
Ne predstavljaju važne štetočine, ali je njihovo prisustvo nepoželjno u stanovima, bolnicama i restoranima. Mogu da dođu u kontakt sa prljavim vešom, fecesom i drugim infektivnim agensima. Zbog toga se smatraju transmiterima Salmonelle, Streptococcusa i Clostridiuma.